Da su čud­ni pu­te­vi po­štan­ski ka­zu­je ne­sva­ki­da­šnji slu­čaj sa raz­gled­ni­com ko­ja je sa Dur­mi­to­ra, umje­sto u Ti­vat, za­vr­ši­la u sve­ti grad Je­ru­sa­lim. Pen­zi­o­ner­ka iz Tiv­ta Na­di­ca Ka­li­ča­nin 7. sep­tem­bra pro­šle go­di­ne to­kom bo­rav­ka na Ža­blja­ku svo­jim pri­ja­te­lji­ca­ma po­sla­la je tri raz­gled­ni­ce sa sli­kom Dur­mi­to­ra na nji­ma. Dvi­je su sti­gle na adre­se na vri­je­me, a tre­ća, na­mi­je­nje­na nje­noj pri­ja­te­lji­ci Mi­ri Šti­let, za­gu­bi­la se. Sve do 31. mar­ta ove go­di­ne. Na­di­ca je tog ju­tra bi­la ne ma­lo iz­ne­na­đe­na kad joj je po­štar na kuć­nu adre­su na­kon tač­no 7 mje­se­ci i 24 da­na do­nio raz­gled­ni­cu sa Ža­blja­ka u naj­lon­skoj po­vrat­ni­ci sa nat­pi­si­ma na ju­dej­skom i en­gle­skom je­zi­ku. Na­di­ca sma­tra da se u do­ga­đaj upleo ne sa­mo prst sud­bi­ne, već da je u pi­ta­nju Bož­ji znak jer je nje­na pri­ja­te­lji­ca Mi­ra ve­li­ki vjer­nik, a raz­gled­ni­ca je ne­ka­kvim ču­dom do­spje­la u Sve­tu ze­mlju umje­sto u Ti­vat. „Ve­o­ma je in­te­re­sant­no i za­ču­đu­ju­će da sko­ro go­di­nu da­na raz­gled­ni­ca pu­tu­je kroz ne­po­zna­te pro­sto­re, a vo­đe­na neo­bja­šnji­vim i ne­vi­dlji­vim bož­jim si­la­ma stig­ne na svo­je od­re­di­šte”, pri­ča Na­di­ca. Ka­že da je pri­je pu­ta da­ni­ma sa­nja­la dur­mi­tor­ski kraj, ne slu­te­ći da će ta­mo ubr­zo ot­pu­to­va­ti, a u snu je za­ču­la po­ru­ku „Po­ša­lji glas!”. „Po­zo­vu me iz Udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra i ka­žu je­dan pen­zi­o­ner je od­u­stao, ti si sle­de­ća na li­sti, ho­ćeš li da pu­tu­ješ na Ža­bljak? Ni­je­sam mo­gla da vje­ru­jem”, is­ti­če Na­di­ca. „Sma­tram da je raz­gled­ni­cu vra­tio Bož­ji glas. Neo­bja­šnji­vo je gdje je sve bi­la se­dam mje­se­ci, ni u po­šti to ni­je­su umje­li da mi ka­žu. Iz Izra­e­la je sti­gla po­vrat­ni­ca u ko­joj su na­pi­sa­li da raz­gled­ni­ca mo­ra da stig­ne do od­re­di­šta. Po­vo­dom ovog neo­bič­nog do­ga­đa­ja mo­je kom­ši­je sma­tra­ju da tre­ba u dvo­ri­štu zgra­de da sa­zi­da­mo fon­ta­nu „Bo­ži­je oči”, da se svi vjer­ni­ci či­ste du­še od Dur­mi­to­ra do Tiv­ta po­mo­le”, is­ti­če Na­di­ca.
Da bi do­bi­la od­go­vo­re, na­ša sa­go­vor­ni­ca je kon­sul­to­va­la i nu­me­ro­lo­ga. „Nu­me­rič­ki broj da­tu­ma ka­da je raz­gled­ni­ca po­sla­ta sa Ža­blja­ka je broj 6/7+9+8=24=6/, a nje­gov sim­bol je Da­vi­do­va zvi­je­zda, pre­sjek dva tro­u­gla. U Ti­vat je sti­gla 31.3.2016. na vjer­ski pra­znik (ka­to­lič­ki Us­krs), a nu­me­rič­ki broj tog da­tu­ma je broj 8/4+4+9=17=8/, a broj osam je sim­bol mo­ći i po­bje­de prav­de, što zna­či da je vo­đe­na moć­nom si­lom. A kad se sa­be­ru nu­me­ro­lo­ški bro­je­vi da­tu­ma po­la­ska i po­vrat­ka, tj. 6+8=14=5, a pet je sim­bol čo­vje­ka, pe­to­kra­ka zvi­je­zda, što zna­či da je ovo dje­lo ipak uči­nio čo­vjek po Bo­ži­joj si­li, ali sa po­ru­kom da je Ti­vat sve­to mje­sto”, pi­sa­lo je u nu­me­ro­lo­škoj ana­li­zi. Nu­me­ro­log joj ka­že re­kao da će se broj­ne nje­go­ve ko­le­ge za­in­te­re­so­va­ti za ovaj slu­čaj.
Na­di­či­na raz­gled­ni­ca je, ako je vje­ro­va­ti nu­me­ro­lo­zi­ma, ne­ka­ko spo­ji­la Ža­bljak, Ti­vat i Je­ru­sa­lim i iza­zva­la re­li­gi­o­zne osje­ća­je. „Vje­ra po­zi­va du­šu da po­đe da­lje no što mo­že vi­dje­ti”, re­kao je ame­rič­ki bluz gi­ta­ri­sta Vi­li­jam Klark.Ž.K.